Destinacije :: Banjalučka regija ::

Banja Luka je pre svega nadaleko poznata kao grad zelenila i to zbog velikog broja parkova koji je krase skoro na svakom uglu. Uredna trava i cveće u parkovima podarili su ovaj epitet kojim se danas sa pravom ponosi. Uske ulice koje se od prepodnevnih časova pune mirisom banjalučkog ćevapa sa razlogom su omiljena destinacija mnogih turista.

Nazivana je još i gradom mladih budući da i danas predstavlja najveći obrazovni centar Republike Srpske, a samim tim je i jedan od najznačajnijih u Bosni i Hercegovini. Osim obrazovnog centra, Banja Luka je takođe i bitan kulturni i ekonomski centar čitave zemlje. Grad koji leži na slivu Vrbasa kao da je u neprestanom pokretu zbog velikog broja mladih koji stalno pune ulice i trgove.

Univerzitet u Banjaluci je jedno od dve visokoškolske ustanove Repubike Srpske. Pored toga na samom području grada ima zaista veliki broj kulturno-istorijskih spomenika.

Tvrđava Kastel

Sagrađena na levoj obali Vrbasa, tvrđava Kastel predstavlja najstariji istorijski spomenik ovom gradu. Zbog strateške pozicije koju je tad imala tvrđava, okovana je puškarnicama i osmatračnicama. U prošlosti je kao jako vojničko utvrđenje tvrđava imala zadatak da štiti kotlinu reke Vrbas od neprijateljskih napada.

Smatra se da je prvo utvrđenje sagrađeno od strane Rimljana još u II veku. Ove pretpostavke potkrepljene su mnoštvom predmeta koji su nađeni u samim zidinama tvrđave. Kastel je, kao građevina izuzetne starosti, bila podložna propadanju. Međutim, rekonstrukcija tvrđave je bila neizbežan korak ka onome što ona predstavlja danas – jedno od omiljenih šetališta Banjalučana i mesto mnogobrojnih manifestacija, festivala i predstava.

Safikadin grob

Safikadin grob se nalazi u upravo ispred tvđave Kastel, u samom centru grada. Ovaj grob jedini je svedok banjalučke legende o večnoj ljubavi. Naime, po legendi se zanosno lepa banjalučanka Safikada, na prvi pogled zaljubila u stasitog austrougarskog vojnika koji je čuvao stražu na zidinama Kastela. Kada je austrougarskoj vojsci naređen iznenadni pokret, mlada devojka je bila potpuno skrhana. Ova naredba bila je težak udarac njihovoj zanesenosti i sreći.

Pri rastanku, vojnik i devojka su se zakleli na večnu i vernost koja prevazilazi sve granice. Međutim, kada je posle izvesnog vremena mlada Safikada primila pismo o njegovoj pogibiji reši da se baci pred top budući da se zaklela na veču ljubav. “Verna sam ti do groba” uzviknula je bacajući se pod top, a njeno telo otkotrljalo se do mesta gde je danas ovaj spomenik na kome se već vekovima unazad pale sveće da bi osvetlile put ljubavi koja traje večno.

Gospodska ulica

Neo-renesansne zgrade koje krase ovu ulicu u čudnom su skladu sa stilskim secesionističkim elementima koji su došli nakon renesanse u arhitekturi koja krasi Banja Luku. Ulica takođe nosi naziv i Ulica Veselina Masleše. Nalazi se u samom srcu grada, a novi izgled poprimila je nakon renoviranja i sanacije posle zemljotresa 1969. godine. Gospodska ulica se ne može ispraviti, budući da je njeno odstupanje od pravolinijske šeme uzrokovano prirodom terena na kome se nalazi.

Takođe, veliki broj neorenesansih i secesionističkih zgrada sagrađenih krajem XIX veka zadržalo se do danas kao prkos vremenu. Elementi oko balkona i dekorativni elementi na fasadama teraju pešake da zastanu i slikaju se. Pešačka zona i srce grada Banja Luke je upravo ova ulica, ali i svi objekti i trgovačke radnje u njoj.

Trg Krajine

Trg je sa razlogom mesto najvećih zbivanja u svakom gradu. Na trgu Krajine u Banja Luci se svake godine organizuje mnoštvo koncerata i različitih manifestacija, a jedna od takvih je i proslava Nove godine uz raznovrsnu muziku i druge sadržaje.

Muzej savremene umetnosti Republike Srpske

U zgradi stare železničke stanice izgrađene u renesansnom stilu, Muzej savremene umetnosti Republike Srpske je našao svoj dom. Ovde se izlažu dela domaćih i svetskih autora, a osim izložbi, u muzeju takođe možete čuti interesantna predavanja eminentnih stručnjaka i istoričara umetnosti.

Banski dvor (1931. godina)

Banski dvor kao kulturni centar Banja Luke postoji još od 1931. godine. U određenom periodu služio je i kao sedište predsednika Republike Srpske. Renesansni i klasicistički uticaj, kao i elementi srednjovekovne arhitekture čine ovu zgradu jako interesantnom. Osnovna delatnost koja se obavlja unutar Banskog dvora je svakako multimedijalnog karaktera jer obuhvata sve od ateljea i klubova, preko književnih manifestacija do predstava, tribina i koncerata.

Enterijer Banskog dvora sačuvao je svoj prvobitni izgled i prosto opčinjava veliki broj posetilaca i umetnika. Ako ste posetili Banski dvor potpuno je prirodno i logično da posetite i Palatu Repubike budući da će vas njen enterijer takođe oduševiti. Obe građevine sagrađene su za vreme bana Svetislava Milosavljevića.

Saborni hram Hrista Spasitelja

Saborni hram Hrista Spasitelja danas se nalazi na mestu gde je nakada bila Crkva Svete Trojice, napravljena između dva svetska rata u centru Banje Luke. Izgradnja hrama trajala je od 1925. do 1929, a svečano je osveštan na Spasovdan 1939. godine. Prilikom brutalnog nemačkog bombardovanja, 12. aprila 1941. godine, hram je pogođen i znatno je oštećen.

Nakon Drugog svetskog rata, mnoge verske građevine su obnovljene, ali za porušeni Saborni hram nije bila obezbeđena dozvola za obnovu, već je na mestu na kome se nalazio izgrađen spomenik palim borcima. Početkom 90-tih godina XX veka banjalučka crkvena opština dobila je dozvolu za obnovu porušenog hrama, a spomenik palim borcima premešten je na obližnju lokaciju, takođe u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve.

Obnova hrama započela je 1993. godine kada su osveštani temelji. Ovaj svečani čin obavio je patrijarh srpski Pavle sa arhijerejima i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve. Hram je obnovljen pod imenom Saborni hram Hrista Spasitelja, jer je u međuvremenu u Banja Luci (1963 -1969) izgrađen hram koji je dobio ime Svete Trojice, kao uspomenu na onaj porušeni, a za koji se mislilo da nikada neće biti obnovljen.

Festival tamburaških orkestra

Prijatna muzika, dobro raspoloženje i atmosfera samo su neki od razloga zbog čega ovaj festival traje konstantno od 2001. godine. Održava se svake godine u okviru proslave gradske slave i to prvog vikenda nakon Spasovdana. Festivalski program sadrži i strana gostovanja iz evropskih zemalja gde je sviranje na tamburi takođe deo kulturnog nasleđa.

 

Leto na Vrbasu

Budući da je Banja Luka grad koji leži na reci Vrbasu ne čudi činjenica da veliki broj mladih provodi svoje letnje dane upravo ovde. Nekolicina njih to radi da bi se rashladila, ali dobar broj njih uživa i u manifestacijama i aktivnostima koje se ovde organizuju. Promocija sporta, muzike i dobrog provoda, pored standardnog kajakaštva i ostalih rečnih aktivnosti, daju posebnu čar Banja Luci upravo tokom letnjih meseci.

Obavezno probajte savršene specijalitete Banja Luke

Na samom kraju nemojte zaboraviti da obilazak može da izgladni. Banjalučki restorani nude veoma ukusne specijalitete, a posebno su na glasu razne vrste pita i pečenja. Banjalučki ćevap je, međutim, apsolutni pobednik takmičenja za najbolju hranu kao domaći speijalitet u karakterističnim lepinjama. Uz njega možete popiti i banjalučko pivo da bi ugođaj bio potpun.

Lokacija na mapi

Smeštaji - Banja Luka
Rent-A-Car - Banja LukaIzleti/Ekskurzije - Banja Luka




Drugi gradovi Banjalučka regija