Destinacije ::

Baš kao dve strane jedne sjajne medalje, u Banjalučkoj regiji smenjuju se ravnice i planine, što ovoj oblasti daje neverovatnu draž i lepotu. Panonski i planinsko-kotlinski delovi koji se smenjuju putem sever-jug što će svakako zaljubljenike u prirodu će oduševiti, a one koje to nisu će načiniti istima.

Na samom severu obiluju ravničarski predeli i umerena klima, blage zime i ne previše topla leta. Sever regije je, stoga, znatno nežniji od juga. Posetioce i meštane miluje blagom smenom ravničarskih delova, prelepih bistrih reka i niskih planina. Idući ka jugu regije menjaju se klimatsko-vegetacijska obeležja, pa tako šume preuzimaju primat u planinsko-kotlinskim delovima banjalučke regije.

Koncentracija stanovništva, shodno tome, nije pravilno raspoređena. Najviše je naseljen ravničarski predeo, a znatno manje planinski, pa je i očekivano najgušće je naseljena opština Banja Luka, a najređe je naseljen jug regije okovan planinama.

Stočarstvo kao tradicija

Planinsko-kotlinski deo regije Banja Luka odlikuje stočarstvo, kao glavna preokupacija stanovništva. Iako se industrija dobro razvijala u gradskim sredinama, stočarstvo je u planinskom delu ove regije imalo primat, čak i posle druge polovine XX veka.

Banja Luka kao najznačajniji grad

Banja Luka predstavlja drugi najveći grad Bosne i Hercegovine. Kroz Banja Luku je prolazila rimska trgovačka ruta, a u želji da uživaju u lekovitim vodama ove regije Rimljani su ovde izgradili tvrđavu sa zidinama koje su bile pravi ram ovom malom gradu.

Etnologija imena Banja Luka

Davne 1494. godine zabeleženo je po prvi put ime Banja Luka. Sam grad je od tada imao mnogobrojne uspone i padove, ali ostaje činjenica da je uvek bio poprište najznačajnijih događaja i promena, kao i značajno sedište Bosanskog pašaluka i Vrbaske banovine. Upravo je Banja Luka najznačajniji obrazovni i ekonomski centar Republike Srpske, pa stoga ne čudi odlična posećenost turista svake godine.

Lijevče polje

Sam sever ove regije čine ravnice poput Lijevče polja, područje koje pripada opštinama Laktaši, Bosanska Gradiška i Srbac. Umereno-kontinentalna klima koja vlada ovim poljem načinila ga je centrom poljoprivrede u čitavoj BiH. Poljoprivreda upravo ovde postaje najzastupljenija grana privrede.

Banjalučka regija je veoma bogata vodama

Bosna i Hercegovina je široko priznata zbog svojih čistih i netaknutih voda koje ponosno teku mnogobrojnim koritima reka. Visoke planine su mesta izvora, a potom brzi planinski potoci i kanjoni kale ove reke da budu što ponosnije kada se spuste u ravnicu. Termalni izvori i vode bogate mineralima bile su opsesija putnika i prolaznika još od davnih vremena. Nezagađena voda je upravo zbog toga najznačajniji prirodni resurs i ove regije.

Reka Una

Reka Una je verovatno najlepša reka i prava je dika i ponos čitave Bosne i Hercegovine. Ime dobija još u vreme Rimljana budući da su je i oni sami smatrali najlepšom rekom i čak – jedinom, otkuda dolazi i sam naziv. Smaragdno-zelena čitavim svojim tokom, penušava i ponosna dom je čak 28 vrsti riba. Uz to, lekovito bilje koje raste na obalame Une nadaleko je poznato i priznato kao univerzalni lek za mnoge neprilike.

Reka Vrbas

Reka Vrbas, pored izvrsne lepote koju poseduje, neustrašivo prolazi kroz kanjone i klisure ove regije sve do Lijevče polja. Skopljanska kotlina, Vinčanska klisura, Jajačka kotlina i kanjonsla dolina Tijestno, kao i Banjalučka kotlina samo su usputne stanice reke Vrbas. Na samom kraju Vrbas završava svoj izduženi tok i lagano se uliva u Savu kod Srpca.

Inače, od Banja Luke pa do ušća, Vrbas predstavlja na prvi pogled samo običnu ravničarsku reku, ali ona obiluje retkim i plemenitim vrstama ribe što govori o njenom izuzetnom kvalitetu. Neprikosnovenoj lepoti ove reke idu na ruku i brzaci, plaže, stene koje je okružuju, što sve zajedno čini impresivan ambijent.

Planina Kozara

Ovenčana Savom i Vrbasom, Kozara se ponosno prostire na čak sedam opština Bosne i Hercegovine. Vrh Lisina koji dostiže visinu od 978 m, nezaobilazna je tačka za avanturiste. Planina Kozara je i bitan ski centar i turističko mesto u Bosni i Hercegovini i na njoj su izgrađeni mnogobrojni ski objekti, a veliki broj je u planu izgradnje.

Osim toga, crni i beli bor i bukove šume krase Kozaru, pružajući njenim posetiocia neophodan hlad u letnjim danima. Nana, zova, kamilica i ostalo bilje takođe je našlo svoje stanište na Kozari.

Vrh Mrkovica

Mrkovica, jedan od vrhova Kozare, takođe će vas ostaviti bez daha svojom lepotom i bogatstvom flore koja ga krasi.

Planina Prosara

Prosara, kao niska planina, sa vrhom od svega 363 metara i dalje oduševljava posetioce neobičnim paleozojskim škriljcima i peščarama. Bogatstvo planine mineralima otvorilo je vrata mnogobrojnim retkim vrstima biljaka. Čista voda izuzetnog kvaliteta i bujna vegetacija su dve stvari koje krase Prosaru.

Planina Motajica

Takođe na severu Banjalučke regije nalazi se planina Motajica, a na njoj nekoliko bitnih vrhova. Motajica je nadaleko poznata kao veliki izvor granita jer je na njenoj severnoj strani postojao izvestan broj rudnika. Ako Motajicu poredite sa visokim i gorostasnim planinama ona može delovati pitomo i skoro krhko.

Međutim, ovakav izgled nije ni približno dobar opis njene ćudi. Ova planina, baš kao koja nedokučiva enigma, bila je lavirint mnogim putnicima ili čak onima koji su rođeni u njenoj blizini. Postoje zapisi da je to “motanje” po planini u želji da se nađe izlaz upravo iznedrilo i njeno današnje ime.

Planina Manjača

Okružena Sanom i Dunavom i dom mnogih biljnih i životinjskih vrsta, Manjača pleni svojom lepotom i jedinstvenošću. Na čak 1.239 metara ponosno stoji Velika Manjača – kao što i samo ime govori, najviši vrh planine. Kraški teren i dolomitske i krečnjačke stene odlikuju reljef ove planine. Međutim, budite oprezni u istraživanju ove planine jer su se i najveći avanturisti prevarili. Naime veliki broj pećina i jama krasi ovu planinu, a tu je i jedna od najdubljih jama Bosne i Hercegovine koja se prostire čak do 302 metara dubine.

Planina Čemernica

Istočno od Manjače prostire se planina Čemernica. Bogata dolomitskim i krečnjačkim stenama predstavlja pravi prirodni rezervat živog sveta. Vidovo vrelo, Vučja lokva i Nova voda su izvori koji svojom delom navodnjavaju severni deo planine i pospešuju vegetaciju šuma. Jasen i bukva su najviše zastupljeni a pašnjaci krase severoistok Čemernice i služe za ispašu stoke u letnjim mesecima.

Drevni manastir Krupa (XIII vek)

Ovaj manastir nalazi se svega 25 kilometara od Banja Luke i omiljena je stanica posetiocima ovog grada. Prelepi ambijent i prijatno okruženje još od XIII veka čine ovo mesto duhovnim centrom zapadnih srpskih krajeva. Međutim, prošlost ovog manastira ostaje pod velom tajne i dalje. Pretpostavlja se da je manastir podignut u vreme srpske dinastije Nemanjića ali sigurni podaci nam nisu dostupni.

Manastirska crkva svetog Ilije pokrivena je bakarnim krovom, ali na način da on ne sakriva njene godine. Oko crkve je gusta šuma, a u blizini česma sa izvorskom i, razume se, ledenom vodom zdravom i idealnom za piće.

Lokacija na mapi

Smeštaji - Banjalučka regija
Rent-A-Car - Banjalučka regijaIzleti/Ekskurzije - Banjalučka regija

Gradovi